LIČNI/OSOBNI PODACI

VJEROVJESNIŠTVO I MISIJA

PRESELJENJE U MEDINU

ISLAMSKA DRŽAVA

SMRT

UKUĆANI

OSOBINE

HUDEJBIJSKA UMRA

Polazak na umru i odsjedanje na Hudejbijji  

U Medini je Poslanik, s.a.v.s, sanjao da ulazi sa svojim ashabima u Mesdžidu-l-Haram siguran. U snu je vidio, također, da su neki u sklopu obreda umre, obrijali glave, a neki skratili kosu. Kad se probudio, obavijestio je ashabe o tome. Poslanik, s.a.v.s, obavijesti svoje drugove da će on ići da obavi umru, pa neka se spreme za put. Poslanik, s.a.v.s, pozva okolna beduinska plemena da krenu s njim, ali oni se ne odazvaše. Mislili su da se Poslanik, s.a.v.s, i vjernici više nikada neće vratiti kućama. Opravdali su neodlazak riječima: Zauzeti smo imetkom i djecom, pa moli oprost za nas.  

Poslanik, s.a.v.s, iz Medine krenu u ponedjeljak u osvit prvog zu-l-ka'deta, šeste hidžretske godine. S njim je krenulo hiljadu četiristo muhadžira i ensarija. Poveo je hedj da bi tako pokazao da ne dolazi kao ratnik već zbog umre. Kad je stigao u Zu-l-Hulejfu stavi ogrlice na kurbane i obilježi ih, te stupi u obrede umre.  

Kada je došao blizu mjesta 'Usfana, dođe njegov špijun i reče da su Kurejšije jedinstveni u borbi protiv muslimana i njihovom odbijanju do Mesdžidu-l-Harama. Kurejšije su dosjele u mjestu Zu Tuva. Poslali su Halida ibn el-Velida na čelu dvjesta konjanika u mjesto Kura'-l-Ganim u blizinu 'Usfana. Dobili su zadatak da zatvore prolaz za Mekku. Pozvali su u pomoć i plemena Ehabiš. Poslanik, s.a.v.s, pozva svoje drugove na dogovor: Da li da napadne na okupljene pripadnike plemena Ehabiš ili da se zaputi prema Ka'bi i da se bori sa onima koji ga spriječe u tome. Ebu Bekr reče: Došli smo na umru a ne da ratujemo. Ko se ispriječi između nas i Ka'be borit ćemo se protiv njega. Poslanik, s.a.v.s, je prihvatio to mišljenje.  

Halid je vidio muslimane na podne namazu kako padaju na ruku i sedždu. Rekao je: Nisu bili oprezni imali smo priliku napasti ih. Odlučio je napasti ih na ikindiji. Allah objavi namaz u strahu i Halid izgubi priliku.  

Poslanik, s.a.v.s,   krenu suprotnim putem u odnosu na Kurejšije. Krenuo je desno ispod Mekke. Stigao je do doline El-Murar u dolini Hudejbijje. Došavši na to mjesto njegova deva leže. Poslanik, s.a.v.s, je pokrenu, ali ona odbi ustati. Ljudi rekoše: Kasva izdade. Poslanik, s.a.v.s, reče: Nije Kasva izdala. To nije njoj svojstveno. Nju je zaustavio onaj što je zaustavio slona. Potom je rekao: Tako mi Allaha, šta god da zatraže od mene, a time se veličaju Allahove svetinje pristao bih. Potom je pokrenu i ona krenu i dođe do Hudejbijje.  

Došao je Bedil ibn Verka el-Huzai' sa grupom iz plemena El-Huza'. Željeli su dobro Poslaniku, s.a.v.s. Rekli su da su Kurejšije spremne na borbu s njim i da ga odbiju od Ka'be. Poslanik, s.a.v.s. reče da je došao na umru, a ne u borbu i da je spreman na primirje i dogovor. Međutim, ukoliko Kurejšije odbiju sve opcije osim borbe on će se boriti do svoje smrti ili dok Allah ne izvrši Svoju odredbu.

Poslanikovi, sallallahu 'alejhi ve sellem, pregovori s Kurejšijama  

Bedil se vrati i obavijesti Kurejšije u vezi s tim. Oni poslaše Mukerriza ibn Hafsa. Poslanik, s.a.v.s,   mu reče isto što i Bedilu. Nakon njega poslaše El-Halisa ibn 'Ikrimea, velikana El-Ehabiša. Kada se približi muslimanima Poslanik, s.a.v.s,   reče: On veliča hedj, pa povedite hedj. I oni uradiše, krenuše prema njemu učeći telbiju. Vidjevši to rekao je: Subhanallah, ove ne treba odbijati od Ka'be. Zar da u Ka'bu mogu doći plemena Lahm, Džuzam i Himjer, a Abdu-l-Muttalibov sin ne može? Kurejšije srljaju u propast, tako mi Gospodara Ka'be. Ljudi su samo došli na umru. Kada Kurejšije čuše šta govori rekoše: Sjedi, ti si beduin ne poznaješ taktiku.  

Poslali su 'Urvea ibn Mes'uda es-Sekafija. On dođe i povede razgovor. Poslanik, s.a.v.s,   mu reče isto što i Bedilu. On reče: Muhammede, ako uništiš svoj narod, pa da li si čuo za nekoga ko je uništio svoju porodicu prije tebe? A ako budeš poražen vidim oko tebe ljude koji će te napustiti i pobjeći. Ebu Bekr reče: Posiši klitoris boginje Lat! Zar mi da bježimo od njega?! Nije mogao odgovoriti Ebu Bekru zbog ranijeg Ebu Bekrovog dobročinstva prema njemu.  

Dok je pričao 'Urve je dirao Poslanikovu, s.a.v.s., bradu, a El-Mugire ibn Šu'be ga udarao drškom sablje po ruci i govorio: Skoloni ruku sa Poslanikove brade! On reče: Prevarantu! Zar nisi onaj što otplaćuješ svoju prijevaru? Naime, Mugira je Urvetov bratić. Ubio je neke ljude , uzeo njihov imetak potom primio islam. Poslanik, s.a.v.s, je prihvatio njegov islam, ali imetak nije. Urve je otplaćivao taj postupak. Urve je ukazao na njegovu prijevaru baš u ovom slučaju.  

Urve je vidio svojim očima koliko ashabi cijene i veličaju Poslanika, s.a.v.s, pa kada se vrati Kurejšijama reče: Ljudi, bio sam kod kraljeva, Kisre, Kajsara i Nedžašije, ali nisam vidio da neko veliča nekoga kao Muhammedovi ashabi Muhammeda. Allahi mi, ako pljune neko pljuvačku dočeka u ruku i potrlja se njome po licu i koži, kada im naredi odmah izvršavaju, kada se abdesti takmiče se ko će uzeti vodu od abdesta. Kada govori oni šute. Ne upiru pogled u njega veličajući ga. Predložio je razuman plan pa ga prihvatite.  

Dok su pregovori trajali nekoliko kurejšijskih nezrelih mladića uvuklo se u muslimnski logor u toku noći s namjerom da prekinu mirovne pregovore. Bilo ih je sedamdeset ili osamdeset. Došli su preko brda Ten'im. Muslimani ih zarobiše, a Poslanik, s.a.v.s, ih nakon toga oslobodi i oprosti im. To je povećalo kurejšijski strah i želju za primirjem. Povodom toga Allah je objavio:  

وَهُوَ الَّذِي كَفَّ أَيْدِيَهُمْ عَنكُمْ وَأَيْدِيَكُمْ عَنْهُم بِبَطْنِ مَكَّةَ مِن بَعْدِ أَنْ أَظْفَرَكُمْ عَلَيْهِمْ وَكَانَ اللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرًا

            On je zadržao ruke njihove od vas i vaše od njih usred Mekke, i to nakon što        vam je pružio mogućnost da ih pobijedite.[1]

Slanje Osmana ibn 'Affana, radijallahu anhu,  kao pregovarača sa Kurejšijama i prisega zvana Ridvan  

Poslanik, s.a.v.s,   je odlučio poslati svog izaslanika Kurejšijama kao potvrdu da je došao zbog umre. Izbor je pao na Osmana ibn Affana. Naredio mu je da posjeti potlačene vjernike i vjernice u Mekki i da ih obraduje pobjedom u skoro vrijeme i da će Allah uzdići Svoju veru, te niko neće skrivati svoje vjerovanje u Mekki.  

Osman je ušao u Mekku pod zaštitom Ebbana ibn Se'ida el-Umevija. Dostavio je poruku, a oni mu predložiše da obavi tavaf oko Ka'be, ali on odbi tavaf dok je Poslanik, s.a.v.s, spriječen.  

Kurejšije zadržaše Osmana, vjerovatno s namjerom da se dogovore i pošalju odgovor po njemu. Među muslimanima se pročulo da je Osman ubijen. Ubiti izaslanika značilo je objava rata. Poslanik, s.a.v.s, je nakon te vijesti rekao: Ne idemo dok se ne obračunamo sa njima. Bio je pod drvetom kada je pozvao ljude da daju prisegu na borbu. Ljudi pohrliše njemu i sa posebnim žarom dali su prisegu na borbu do smrti i da neće bježati. Poslanik, s.a.v.s, stavi svoju jednu ruku na drugu i reče: Ovo je za Osmana. Prisega samo što je završena pojavi se Osman. U vezi sa vrijednosti te prisege Allah je objavio:  

لَقَدْ رَضِيَ اللَّهُ عَنِ الْمُؤْمِنِينَ إِذْ يُبَايِعُونَكَ تَحْتَ الشَّجَرَةِ

            Allah je zadovoljan onim vjernicima koji su ti se pod drvetom na vjernost zakleli.[2]  

Zbog toga ova prisega je nazvana bej'atu-r-ridvan - prisega sa kojom je Allah zadovoljan.

Potpisivanje primirja  

Kurejšije su čule za prisegu i u njih se uvuče veliki strah, pa poslaše hitno Suhejla ibn 'Amra da sklopi primirje. Suhejl je dugo govorio, a Poslanik, s.a.v.s, prihvati slijedeće uslove primirja:  

1.      Da se Poslanik vrati u Medinu i da ove godine ne ulazi u Mekku, a slijedeće godine da dođe s muslimanima i da provedu u njoj tri dana, samo sa oružjem koje nosi putnik, a to je sablja u koricama.

2.      Obustavljanje neprijateljskog djelovanja između dvije strane za period od deset godina.

3.      Ko od plemena želi da stupi u savez sa Muhammedom može to da učini, a ko to isto želi sa Kurejšijama, neka to učini.

4.      Ako neko od Kurejšija prebjegne Muhammedu on će im ga vratiti u Mekku, a ako neko od Muhammedovih dođe Kurejšijama, to jeste, ako prebjegne kod njih, oni mu ga neće izručiti.  

Zatim Poslanik, s.a.v.s., pozva Aliju da ovo napiše na papir. Poslanik mu je diktirao: Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim, a Suhejl reče: Mi ne znamo ko je Er-Rahman. Nego, piši ovako: Bismikellahumme. Poslanik, s.a.v.s., naredi Aliji neka tako napiše. Zatim Poslanik, s.a.v.s, nastavi diktirati: Sa ovim se saglašava Muhammed, Allahov Poslanik. Suhejl ga prekide: Da znamo da si Allahov Poslanik, ne bismo ti zabranili  ulazak u Ka'bu, i ne bismo s tobom ratovali, nego piši ovako: Muhammed, sin Abdullaha. Poslanik reče: Ja sam Allahov Poslanik iako mi vi ne vjerujete. Naredi Aliji da izbriše Allahov Poslanik i napiše: sin Abdullaha. Alija ne htjede da to izbriše, pa to učini Poslanik, s.a.v.s, svojom časnom rukom. Ugovor je napisan u dva primjerka, jedan za Kurejšije, a drugi za muslimane.

Ebu Džendelov slučaj  

Još dok su pisali ugovor pojavi se Ebu Džendel, sin Suhejla koji je predstavljao mušrike pri ugovoru. Bio je okovan. Suhejl zatraži da ga vrate. Poslanik, s.a.v.s, reče: Još nismo završili sa ugovorom. Suhejl reče: Onda ništa od ugovora. Poslanik, s.a.v.s, reče: Daj ga meni. Rekao je: Ne. Suhejl udari Ebu Džendela u lice. Ebu Džendel povika: O muslimani, a zar ću se vratiti mušricima, pa da me skrenu s moje vjere? Poslanik mu reče: Strpi se, Ebu Džendel, i ne daj se, Allah će tebi i takvim kao što si ti, nejak i nezaštićen donijeti olakšanje i naći izlaz. Omer je pokušao nagovoriti Ebu Džendela da ubije oca, ali on to ne učini.

Muslimani završavaju umru i tuga muslimana zbog potpisivanja primirja  

Kada je Poslanik, s.a.v.s, završio sa ugovorom o primirju, obrati se muslimanima i reče: Ustanite i zakoljite kurbane. Niko od prisutnih ne ustade, iako je ponovio tri puta. Nakon toga on se diže i ode kod svoje žene Ummu Seleme. Ispriča joj šta mu se desilo. Ona mu reče da zakolje svoje deve, obrije glavu i nikome ništa ne govori. On tako i uradi. Poslanik zakla Ebu Džehlovu devu koja je imala srebrenu halku u nosu s ciljem da rasrdi mušrike. Kada to vidje narod, svi ustadoše, zaklaše kurbane i počeše jedni druge brijati, tako da su gotovo jedni druge ubili od tuge što ga nisu odmah poslušali. Jedna deva je bila kurban za sedmero, a i jedna krava za sedmero.  

Muslimani su žalili zbog dvoga:  

1.      što se vraćaju neobavljene umre;

2.      podređen položaj u ugovoru.  

Muslimani su morali vratiti one koji dođu njima, a Kurejšije nisu. U vezi sa umrom Poslanik, s.a.v.s,   ih je umirio time da će iduće godine obaviti umru, jer Poslanikov, s.a.v.s,   san je istina. U tom dijelu ugovora vođeno je računa o osjećajima obje skupine. U vezi sa drugim problemom umirio ih je time da oni koji odu njima Allah ih je udaljio, a onima koji budu vraćeni Allah će dati izlaz. 

Poslanik, s.a.v.s,   je to uradio na temelju svoga dubljeg gledanja na stvari. Grupa muslimana još uvijek je bila u Abeseniji i na njih se ugovor nije odnosio. Mogli su otići njima. Uprkos svemu, na prvi pogled primirje je bilo u korist Kurejšija to je ostavilo duboke tragove na osjećaje muslimana. Omer je došao Poslaniku, s.a.v.s,   i rekao: Allahov Poslaniče, zar mi ne slijedimo istinu, a oni laž? Rekao je: Da. Omer reče: Zar naši ubijeni neće u Džennet, a njihovi u Džehennem? Rekao je: Da. Omer reče: Zašto pokazujemo slabost u našoj vjeri i vraćamo se, a Allah još nije presudio između nas i njih? Poslanik reče: Sine Hattabov, ja sam Allahov Poslanik i neću mu biti nepokoran. On će mi pomoći i nikada me neće napustiti.  

Još uvijek ljut Omer ode Ebu Bekru i reče isto što je rekao Poslaniku, s.a.v.s. Ebu Bekr mu odgovori kao i Poslanik, s.a.v.s. Potom reče Omeru: Drži se za njega, jer Allaha mi on je na istini.  

Nakon toga Allah objavi:  

إِنَّا فَتَحْنَا لَكَ فَتْحًا مُّبِينًا...

            Mi ćemo ti dati da pobijediš pobjedom jasnom...[3] 

Poslanik pozva Omera i prouči mu objavljene ajete. Omer reče: Allahov Poslaniče, da li je to pobjeda? Rekao je: Da. Omer se smiri i povrati.  

Omer se kajao za svoj postupak. Radio je dobra djela: sadaku, post, namaz sve dok se nije počeo nadati da se iskupio.

O slučaju muhadžirki  

Nakon potpisivanja ugovora i završetka umre došle su vjernice. Njihovi staratelji nevjernici tražili su da ih vrate, ali Poslanik, s.a.v.s, odbi pravdajući time da se ugovor ne odnosi na njih. Povodom toga Allah objavi:  

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا جَاءكُمُ الْمُؤْمِنَاتُ مُهَاجِرَاتٍ فَامْتَحِنُوهُنَّ اللَّهُ أَعْلَمُ بِإِيمَانِهِنَّ فَإِنْ عَلِمْتُمُوهُنَّ مُؤْمِنَاتٍ فَلَا تَرْجِعُوهُنَّ إِلَى الْكُفَّارِ لَا هُنَّ حِلٌّ لَّهُمْ وَلَا هُمْ يَحِلُّونَ لَهُنَّ وَآتُوهُم مَّا أَنفَقُوا وَلَا جُنَاحَ عَلَيْكُمْ أَن تَنكِحُوهُنَّ إِذَا آتَيْتُمُوهُنَّ أُجُورَهُنَّ وَلَا تُمْسِكُوا بِعِصَمِ الْكَوَافِرِ

            O vi koji vjerujete, kad vam vjernice kao muhadžirke dođu, ispitajte ih, a Allah     dobro zna kakvo je vjerovanje njihovo, pa ako se uvjerite da su vjernice, onda ih          ne vraćajte nevjernicima; one njima nisu dopuštene, niti su oni njima   dopušteni; a njima podajte ono što su potrošili. Nije vam grijeh da se njima             ženite kad im vjenčane darove njihove date. U braku nevjernice ne            zadržavajte![4] 

Ajetom je zabranio vjernice nevjernicima i nevjernice vjernicima.  

Poslanik, s.a.v.s, je provjeravao vjernice ono što mu je Allah objavio u ajetu:  

يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ إِذَا جَاءكَ الْمُؤْمِنَاتُ يُبَايِعْنَكَ عَلَى أَن لَّا يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا وَلَا يَسْرِقْنَ وَلَا يَزْنِينَ وَلَا يَقْتُلْنَ أَوْلَادَهُنَّ وَلَا يَأْتِينَ بِبُهْتَانٍ يَفْتَرِينَهُ بَيْنَ أَيْدِيهِنَّ وَأَرْجُلِهِنَّ وَلَا يَعْصِينَكَ فِي مَعْرُوفٍ فَبَايِعْهُنَّ وَاسْتَغْفِرْ لَهُنَّ اللَّهَ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ

            O Vjerovjesniče, kada ti dođu vjernice da ti polože prisegu: da neće Allahu           nikoga ravnim smatrati, i da neće krasti, i da neće muževima tuđu djecu         podmetati, i da ti neće ni u čemu, što je dobro, poslušnost odricati, ti prisegu       njihovu prihvati i moli Allaha da ti oprosti; Allah, zaista, mnogo prašta, i On je    milostiv.[5] 

Ona koja je pristala na te uslove rekao bi joj: Prisegnula si. Prisegu od njih uzimao je riječima, bez rukovanja. Nije ih vraćao mušricima. Mislimani su razveli svoje žene nevjernice i rastavili vjernice od njihovih muževa nevjernika.

Pleme Huza'a staje na stranu muslimana  

Pleme Huz'a izabralo je savez sa Poslanikom, s.a.v.s. Bili su saveznici Benu Hašima još u džahilijjetu. Pleme Benu Bekr ušlo je u savez sa Kurejšijama. Upravo su oni bili povod osvajanja Mekke. O tome ćemo kasnije govoriti.

O potlačenima u Mekki  

Što se tiče potlačeneih i ugnjetavanih muslimana u Mekki, jedan od njih je pobjegao iz Mekke. Zvao se Ebu Basir. Kurejšije poslaše dvojicu ljudi da zatraže njegovo izručenje nazad. Poslanik, s.a.v.s,   im predade Ebu Basira. U Zu-l-Hulejfi Ebu Besir ubi jednoga, a drugi pobježe u Medinu i reče: Ubijen je moj drug, i mene će ubiti. U tom dođe Ebu Besir i Poslanik, s.a.v.s,   ga kritikova i odvrati od toga. Kad ovo ču Ebu Besir znade da će ga vratiti ponovo u Mekku, pa brzo pobježe iz Medine i ode na obalu mora. Od Kurejšija pobježe Ebu Džendel pa se pridruži Ebu Besiru. I koji god bi čovjek pobjegao od Kurejšija priključivao se Ebu Besiru, koji oformi svoju izbjegličku grupu. Napadali su svaku kurejšijsku karavanu koja je kretala za Šam, pa bi je opljačkali. Kurejšije poslaše molbu  Poslaniku, s.a.v.s,   zaklinjući ga Allahom i krvnim srodstvom da ih odvede u Medinu i ko mu dođe bit će siguran. Poslanik, s.a.v.s,   pozva Ebu Besira u Medinu i on se vrati sa svojom družinom. Tako je riješen njihov problem.

Utjecaj primirja  

Primirje je imalo veliki utjecaj na tok islamskog poziva. Muslimani su dobili priliku sresti se sa većinom Arapa i pozvati ih Allahu. Mnogo ljudi primilo je islam. Njihov broj povećao se za dvije godine više nego za šesnaest godina. Poslaniku su došli kurejšijski velikani i krem njihovog društva:  

• 'Amr ibn el-'As;

• Halid ibn el-Velid;

• Osman ibn Talha.

Došli su svojevoljno, pokorni i posvjedočili da nema istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik. Dali su prisegu na islam. Dali su Poslaniku, s.a.v.s,   na raspolaganje sve što posjeduju i vrijedno i manje vrijedno. Žrtvovali bi za njega živote i duše, vještine i mogućnosti. Kada su došli Poslanik, s.a.v.s,   je rekao: Mekka nam je poslala svoje najbolje ljude.

USPOSTAVLJANJE DRŽAVE

VELIKE BITKE

HUDEJBIJSKA UMRA

PISMA VLADARIMA I VOĐAMA

DELEGACIJE DA'IJE I NAMJESNICI

OPROŠTAJNI HADŽDŽ