Preseljenje muslimana u Medinu - Hidžra
Hidžra većine muslimana u Medinu počela
je nakon druge prisege na Akabi, mada je
bilo i onih koji su to učinili ranije.
Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem
, je pokazano mjesto Hidžre i on je
obavijestio muslimane o tome. Rekao je:
Vidio sam da ću
iseliti iz Mekke u mjesto bogato
palmama. Pomislio sam na El-Jemamu ili
Hedžer, ali ispostavilo se da se radi o
Jesribu.
U drugom predanju stoji da je rekao:
Pokazana mi je zemlja u koju ćete
iseliti, to je spečena slana zemlja
između dva brda. Radi se o Hedžeru ili
Jesribu.
Prvi je Hidžru učinio Ebu Seleme
el-Mahzumi, Ummu Selemin muž. Krenuo je
na put sa ženom i sinom, ali je nju
spriječila njena porodica, a sina su joj
iz ruku otrgli članovi porodice njenog
muža. Ebu Seleme se uputio u Medinu sam.
To se dogodilo godinu prije druge
prisege. Nakon jedne godine oslobodili
su njegovu suprugu i ona mu se
pridružila u Medini.
Nakon Ebu Seleme Hidžru je učinio Amir
ibn Rebi' i njegova supruga Lejla bint
Ebu Hasme, kao i Abdullah ibn Ummu
Mektum. Nakon druge prisega Hidžra je
omasovljena. Svi su izlazili iz Mekke
tajno, bojeći se Kurejšija, samo je Omer
izašao javno i izazvao Kurejšije da mu
se suprotstave, ali niko nije imao
hrabrosti stati pred njega. Došao je u
Medinu s još dvadesetericom ashaba.
Svi muslimani učiniše Hidžru u Medinu,
čak se i većina muslimana vratila iz
Abesinije u Medinu. U Mekki su ostali
samo: Ebu Bekr, Ali, Suhejb, Zejd ibn
Harise i nekolicina nemoćnih muslimana
koji nisu bili u stanju učiniti Hidžru.
Ebu Bekr se bio pripremio za Hidžru, ali
mu Poslanik, sallallahu 'alejhi ve
sellem , reče:
Sačekaj malo, nadam se
da će i meni biti dozvoljeno izaći.
Ebu Bekr
reče: Nadaš li se tome, iskupio bih
te i ocem i majkom? Rekao je:
Da!
Ebu Bekr je ostao da
bi bio s njim. Hranio je dvije jahalice
listovima semure da bi bile što
spremnije za taj put.
na vrh
Kurejšiski skup u mekkanskoj vijećnici i
odluka o atentatu na Poslanika,
sallallahu 'alejhi ve sellem
Kurejšije su poludjele kada su vidjele
da su muslimani našli utočište i
zaštitu. U njihovoj Hidžri - skupljanju
u Medini - vidjeli su veliku opasnost,
koja je prijetila da ugrozi njihovu
vjeru, postojanje i trgovinu.
U četvrtak ujutro, dvadeset šestog
safera, godine četrnaeste od poslanstva,
održano je u Mekki zasjedanje prvaka
plemena. Razmatrali su kako se riješiti
te opasnosti. Naročito zbog činjenice da
je pokretač poziva još u Mekki i da se
može dogoditi da vrlo brzo izađe iz
nje.
Sjednici su prisustvovali poznati
kurejšijski velikani. Sudjelovao je i
Iblis, u liku uglednog starca iz Nedžda.
Zatražio je dozvolu da prisustvuje, pa
su mu dozvolili.
Kada otpoče sjednica, otpočeše i
različiti prijedlozi i rješenja. Ebu
El-Esved reče: Protjerat ćemo ga iz
našeg mjesta, popraviti naše stanje.
Nije nas briga kuda će otići i gdje će
se nastaniti.
Starac Nedždijac reče: Svi vi znate
kako lijepo i slatkorječivo, priča i
kako lahko ovladava ljudskim srcima. Ako
izađe, neće biti čudno da odsjedne u
nekom arapskom kraju i da se okupe oko
njega, a zatim se okrenu protiv vas.
Pobijedit će vas u vašoj zemlji i onda
će on činiti s vama šta hoće. Tražite za
njega drugo rješenje.
Ebu el-Buhturi reče: Zaključajte ga u
tamnicu, a zatim neka ga snađe što je
snašlo pjesnike koji su bili prije
njega. Smrt!
Starac Nedždijac reče: Ne, tako mi
Allaha, ako ga uhapsite, njegov poziv će
doći do njegovih ashaba. Oni mu daju
prednost nad očevima i sinovima. Oni će
vas napasti i njega oteti iz vaših ruku,
a onda će i druge protiv vas podići dok
vas ne pobijede. Tražite neko drugo
rješenje.
Najveći mekkanski zlikovac Ebu Džehl
reče: Imam rješenje. Smatram da niste
čuli za njega. Smatram da treba uzeti iz
svakog plemena po jednog snažnog,
uglednog i popularnog mladića da nas
predstavlja, i da svakom od njih damo
ubojitu sablju, da odu do njega i da ga
ubiju, svi odjednom. Ako tako učinimo,
krv će mu se rasplinuti na sva plemena,
a Benu Abdu Menaf neće moći ratovati
protiv svih Kurejšija. Zadovoljit će se
krvarinom koju ćemo dati.
Starac
Nedždijac reče:
To je
ispravno mišljenje. Drugog nema.
Prisutni prihvatiše prijedlog. Razišli
su se i otpočeli s pripremama za
izvršenje te odluke.
na vrh
Između kurejšijskog plana i Allahovog,
azze ve dželle,
upravljanja svim
Takvi skupovi se obično održavaju u
krajnjoj tajnosti. Ništa ne smije
poremetiti dnevnu rutinu i ustaljene
običaje, da niko ne osjeti opasnost i
zavjeru, da niko ne pomisli da postoji
nešto mutno što u sebi nosi zlo.
To je bila kurejšijska spletka, ali
protiv Allaha,
azze ve dželle.
Zato im je On porušio nade odakle se
nisu ni nadali. Naime, Džibril je
obavijestio Poslanika, sallallahu
'alejhi ve sellem , o zavjeri Kurejšija
protiv njega i, ujedno, o Allahovoj
dozvoli za izlazak iz Mekke. On mu
odredi vrijeme hidžre i pojasni mu plan
odgovora na kurejšijske spletke. Rekao
je:
Ne spavaj
noćas na postelji na kojoj si do sada
spavao.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
je izašao u podne, u vrijeme odmora, i
otišao do Ebu Bekra. Dogovorio je
detalje Hidžre. Donijeli su prtljag i
pripremili dvije jahalice. Iznajmili su
za usluge vodiča Abdullaha ibn Urejkita
el-Lejsija. On je bio u vjeri Kurejšija.
Bio je vješt vodič. Dogovorili su se
naći kod brda Sevr nakon tri noći.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
je nastavio raditi uobičajene dnevne
poslove kako niko ne bi primijetio da se
sprema za Hidžru ili nešto drugo što se
kosi sa odlukom Kurejšija da ga ubiju.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
je imao običaj spavati početkom, noći
nakon jacije. U drugoj polovini noći
izlazio je do Ka'be na noćni namaz. Te
noći u svoju postelju je stavio Aliju i
rekao mu da mu se neće ništa ružno
desiti. Kada se noć smirila i većina
ljudi zaspala, zavjerenici su tajno
došli do Poslanikove, sallallahu 'alejhi
ve sellem . kuće i opkolili je. Vidjeli
su Aliju kako spava na Poslanikovoj
postelji pokriven Poslanikovim zelenim
ogrtačem iz Hadaramevta. Mislili su da
je Muhammed, sallallahu 'alejhi ve
sellem . Čekali su ga s nestrpljenjem,
bili su u zasjedi kako bi skočili na
njega kada izađe.
To je bio Allahov odgovor na njihovu
spletku. Rekao je Uzvišeni:
وَإِذْ يَمْكُرُ بِكَ الَّذِينَ كَفَرُواْ
لِيُثْبِتُوكَ أَوْ يَقْتُلُوكَ أَوْ
يُخْرِجُوكَ وَيَمْكُرُونَ وَيَمْكُرُ
اللّهُ وَاللّهُ خَيْرُ الْمَاكِرِينَ
I kad su ti nevjernici
zamke razapinjali da bi te u tamnicu
bacili ili da bi te
ubili, ili da bi
te prognali; oni
su zamke pleli pa je i Allah njima zamke
pleo,
a Allah najbolje zamke plete.
na vrh
Poslanikovo,
sallallahu 'alejhi ve sellem,
preseljenje u Medinu - Hidžra
Izlazak iz kuće
Poslanik je izašao iz okružene kuće.
Prosuo je pijesak po njihovim glavama.
Učio je ajet:
وَجَعَلْنَا مِن بَيْنِ أَيْدِيهِمْ
سَدًّا وَمِنْ خَلْفِهِمْ سَدًّا
فَأَغْشَيْنَاهُمْ فَهُمْ لاَ يُبْصِرُونَ
I Mi smo ispred i iza
njih pregradu metnuli i na oči im
koprenu stavili, - zato
oni ne vide.
Allah im je oduzeo vid pa nisu ni znali
kad je izašao iz kuće. Nakon ovoga
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
krenu Ebu Bekrovoj kući. Oni izađoše na
stražnji izlaz njegove kuće i uputiše se
u pećinu Sevr prije zore. Nalazila se na
udaljenosti oko pet milja od Mekke u
pravcu Jemena.
na vrh
Tri noći provode
u pećini
Sevr
Kada su došli do pećine Ebu Bekr uđe
prvi s namjerom da njega zadesi, a ne
Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem
, ako šta bude u njoj. Pregledao je
pećinu, pa ugleda sa strane rupe.
Pocijepao je svoj donji ogrtač i začepio
rupe. Ostale su rupa ili dvije pa ih je
začepio nogom. Poslanik, sallallahu
'alejhi ve sellem , je ušao stavio svoju
glavu njemu na krilo i zaspao. Ebu Bekra
ubode u nogu škorpion. On se ne pomaknu
iz bojazni da se ne probudi Poslanika,
sallallahu 'alejhi ve sellem . Od bola
mu suze potekoše i sliše se na
Poslanikovo, sallallahu 'alejhi ve
sellem , lice. Probudio se i upitao ga
šta mu je. Ebu Bekr reče: Ubode me
škorpion. Iskupio bih te i ocem i
majkom. Poslanik, sallallahu 'alejhi
ve sellem , pljucnu na ubod i bola
nestade.
U pećini su proveli tri noći. Abdullah,
sin Ebu Bekra je noćivao sa njima.
Abdullah je bio momčuljak, oštrouman i
dosjetljiv. Pred zoru bi otišao od njih
i osvitao sa Kurejšijama u Mekki, kao da
je u njoj i spavao. Slušao je pažljivo
sve priče o njima dvojici, pa bi naveče
dolazio i pričao im novosti.
Amir ibn Fuhejre, oslobođeni rob Ebu
Bekra je u blizini pećine napasao ovce,
pa bi ih po jaciji natjerao ispred
pećine i opskrbio bi njih dvojicu
mlijekom, a u ranu zoru bi ih tjerao u
Mekku i tako brisao Abdullahove tragove.
Kurejšijski mladići su ostali do jutra
čekajući Poslanika, sallallahu 'alejhi
ve sellem . Ujutro je Alija ustao iz
njegove postelje i pao u njihove ruke.
Pitali su ga za Poslanika, sallallahu
'alejhi ve sellem . Rekao je: Ne znam
o njemu ništa. Udarali su ga i
dovukli do Ka'be. Držali su ga u
zatočeništvu neko vrijeme, ali nije bilo
koristi. Nakon toga otišli su Ebu
Bekrovoj kući i pitali Esmu za Ebu
Bekra. Ona je rekla da ne zna ništa.
Zlikovac Ebu Džehl joj je udario šamar
tako jako da joj je ispala naušnica iz
uha. Tada su poslali potjeru u svim
pravcima. Raspisali su nagradu za njih
žive ili mrtve stotinu deva za svakog od
njih dvojice.
Potjera
stiže i do pećinskog ulaza. Bili su tako
blizu da je jedan od njih pogledao u
svoje noge vidio bi ih. Ebu Bekr se jako
bojao za Poslanika, sallallahu 'alejhi
ve sellem , pa mu je ovaj rekao:
Šta
misliš, Ebu Bekre o dvojici s kojima je
Allah, treći. Ne tuguj, Allah je s nama.
na vrh
Na putu za Medinu
U ponedjeljak navečer, u osvit
rebi'u-l-evvela, prve hidžretske godine
došao je vodič, Abdullah ibn Urejkit
el-Lejsi u dogovoreno vrijeme. Sa sobom
je doveo dvije jahalice. Njih dvojica
napustiše pećinu, a pridružio im se
'Amir ibn Fehire.
Vodič je, iz bezbjedonosnih razloga
krenuo ka jugu, prema Jemenu, dok se
nije udaljio, a zatim se uputiše na
zapad, prema obali Crvenog mora, pa onda
skrenuše na sjever, priobalnim putem
Crvenog mora. Išli su zapuštenim
putevima kojima je rijetko ko prolazio.
Nastavili su putovanje cijelu noć i još
pola dana. Kada je put postao bezbjedan
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
se odmorio u hladu jedne stijene. Ebu
Bekr je pretražio okolinu. Naišao je
čobanin pa je Ebu Bekr zatražio mlijeka.
Kada se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve
sellem , probudio napio se mlijeka
koliko je htio. Nakon toga, nastavili su
put.
Drugog dana putovanja Poslanik,
sallallahu 'alejhi ve sellem , je na
svom putu prošao pokraj dva šatora Ummu
Ma‘bed.
Bila je u mjestu Mušelel na strani
Kadida, udaljena od Mekke 130
kilometara. Njih dvojica je upitaše ima
li išta. Ona im se izvini što ih ne može
ugostiti, rekla je da su pašnjaci
daleko. Jedna ovca je bila kraj šatora.
Nije mogla ići na ispašu sa stadom zbog
iznemoglosti. Nije imala ni kapi
mlijeka. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve
sellem , zatraži dozvolu da je pomuze.
Kada je
pomuze mlijeko nadođe u vime i poteče
tako da ispuni veliku posudu koju su s
teškoćom nosili grupa ljudi. Dade Ummu
Ma'bed da se napije koliko god može,
zatim pruži svojim saputnicama, pa se i
oni napiše mlijeka koliko god mogoše.
Napokon i Poslanik, sallallahu 'alejhi
ve sellem , popi dovoljno mlijeka.
Ponovo pomuze ovcu, napuni zdjelu i dade
je ženi, a oni krenuše dalje.
Njen muž dođe i
začudi se kad ugleda mlijeko. Upitao ju
je za mlijeko, a ona mu sve ispriča. Ona
je detaljno opisala Poslanika od glave
do pete, čak i njegov govor. Ebu Ma'bed
reče:
Tako mi
Allaha, on je taj Kurejšija. Imao sam na
umu da mu se pridružim, a to ću svakako
i učiniti, ako mi se pruži prilika.
Trećeg dana putovanja u Mekki, osvanu u
zoru eho zvonkog glasa, koga svi čuše,
ali niko ga ne vidješe. Glas je krenuo
sa dna Mekke ka vrhu.
Nagradio Allah, Gospodar Arša, najboljom
nagradom dva
druga, kod Ummu M‘abed
što dođoše
Stigoše sa dobročinstvom, a s njim i
odoše
spašen je onaj ko zanoći kao drug
Muhammeda
O Kusajj, šta je dobra Allah sakrio s
njime neprevaziđena djela i veliku vlast
Neka je prijatno
Benu Ka‘bi
zbog njihove
cure to što vjernike čeka i pruža im
usluge.
Kada su
prošli mjesto Kadid slijedio ih je
Suraka ibn Malik ibn Dža'šem el-Medledži
na konju. Želio je obećanu nagradu koju
su Kurejšije nudile. Njegov konj se
spotakao i on je pao s njega kada se
približio njima. Ustao je i gatao
strijelicama da li da im našteti ili ne.
Strijelice su pokazale ono što on nije
volio, ali nije poslušao strijelice,
uzjahao je konja i zaputio se prema
njima. Kada im se približio dovoljno
blizu da čuje Poslanikovo učenje
Kur'ana. Poslanik se nije okretao za
razliku od Ebu Bekra koji se često
okretao. Surakin konj je propao prednjim
nogama u zemlju do koljena i on ponovo
pade s konja. On potjera konja, ali s
teškom mukom izvuče noge iz zemlje. Kada
se konj ispravio oko njegovih nogu se
digla velika prašina koja se vijala u
nebo poput dima. Ponovo je upotrijebio
strijelice i ponovo je izašlo ono što ne
voli. Osjetio je veliki strah, shvatio
je da će Poslanik, sallallahu 'alejhi ve
sellem , pobijediti. Pozvao ih je u ime
sigurnosti i oni su stali i sačekali ga.
Ispričao je Poslaniku, sallallahu
'alejhi ve sellem , sve o kurejšijskim
planovima i šta ljudi hoće od njih.
Ponudio im je opskrbu i stvari ali oni
odbiše. Zatražio je od njega da nikome
ne govori za njih, a Suraka je tražio da
mu napiše garantno pismo. Poslanik,
sallallahu 'alejhi ve sellem , je
naredio Mugiri ibn Fuhejri da mu napiše
pismo na koži. Suraka se vratio i koga
god je sreo odvratio ga je od tog pravca
govoreći:
Ja sam
provjerio ovo mjesto i već je
pretraženo.
Na putu su sreli Burejdu ibn el-Husajba
el-Eslemija sa još sedamdeset jahača.
Svi su prihvatili islam. Klanjali su s
njim jaciju.
U dolini Rejm sreo ih je Zubejr ibn
el-'Avvam sa grupom muslimana koji su
dolazili iz Šama. Zubejr im je poklonio
bijelu odjeću.
na vrh
Odsjedanje u mjestu Kuba
U
ponedjeljak, osmog rebi'u-l-evvela,
godine četrnaeste od poslanstva - ili
prve hidžretske godine, Poslanik je
stigao u Kuba.
Kada su čuli da je Poslanik, sallallahu
'alejhi ve sellem , izašao iz Mekke
svako jutro izlazili bi u pustinju i
iščekivali njegov dolazak. Stajali bi
sve dok ih popodnevno sunce ne bi
otjeralo. Posljednjeg dana potraja
njihovo iščekivanje, pa se vratiše opet
kućama. Samo što su stigli, čuše glas
jednog jevreja koji je izašao po svom
poslu da nešto gleda. Nije mogao da se
suzdrži ugledavši dolazak Poslanika,
sallallahu 'alejhi ve sellem , i
njegovog druga, obojicu u bijelom nego
viknu što ga grlo nosi: O Arapi, ide
vaš predvodnik kojeg iščekujete.
Muslimani uzbuđeni skočiše i zaučiše
tekbire radujući se Poslanikovom,
sallallahu 'alejhi ve sellem , dolasku.
Izašli su u pustinju da ga dočekaju.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem ,
je krenuo na desnu stranu tako da je
odsjeo u plemenu Benu 'Amr ibn 'Avf u
mjestu Kuba.
Nakon odsjedanja sjedio je šuteći.
Ensarije koje nisu vidjeli Poslanika,
sallallahu 'alejhi ve sellem . dolazili
su i pozdravljali Ebu Bekra mislieći da
je on poslanik, jer je bio prosijed.
Poslanika je pogodilo sunce, pa je Ebu
Bekr napravio hladovinu svojim ogrtačem
tako su ljudi saznali ko je Poslanik,
sallallahu 'alejhi ve sellem .
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem .
je u Kubau odsjeo kod Kulsuma ibn
el-Hedma. Neki smatraju da je odsjeo kod
Sa'da ibn Hajseme. Tu je boravio četiri
dana i sagradio je prvu džamiju u kojoj
je i klanjao. Petog dana u petak uzjahao
je po Allahovoj naredbi, a iza njega je
bio Ebu Bekr. Pozvao je svoju rodbinu po
majci iz plemena Benu Nedžar. Došli su
opasani sabljama. Krenuo je prema
Medini, a oni su išli oko njega. Džuma
ih je zatekla u plemenu Benu Salim ibn
'Avf. Održao je džumu u unutrašnjosti
doline. Bilo ih je stotinu.
na vrh
Ulazak u Medinu
Nakon toga, zaputio se ka Medini.
Stanovništvo Medine, nasmijano i
razdragano, uz tekbire i veličanje,
izašlo je iz kuća, zakrčivši puteve.
Izašli su da dočekaju Poslanika,
sallallahu 'alejhi ve sellem . Žene i
djeca su pjevali:
Puni mjesec nas obasja
od doline Veda'.
Dužni smo zahvaliti
sve dok pozivač poziva.
O poslani među nas
pokorit ćemo se naredbi.
Nije mogao
proći ni pokraj jedne njihove kuće, a da
nisu vukli sebi povodac njegove deve,
govoreći: Dođi među brojne, spremne,
naoružane i spremne da te štite.
Poslanik im je odgovarao: Pustite
je neka ide, njoj je naređeno gdje će
ići. I tako su išli dok deva ne
stiže na mjesto današnje Poslanikove
džamije. Tu je legla. On nije sišao s
nje dok se nije podigla malo krenula, pa
se okrenu i vrati na prvo mjesto. Tu se
spusti, pa Poslanik, sallallahu 'alejhi
ve sellem , siđe sa njenih leđa. Ljudi
su pozvali Poslanika, sallallahu 'alejhi
ve sellem , sebi u goste. Ebu Ejjub
el-Ensari ode do njegove deve, uze je za
povodac i uvede u svoje dvorište.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem
, je tom prilikom rekao: Čovjek
ide za jahalicom. U tom dođe Es‘ad
ibn Zurare i uze povodac Poslanikove,
sallallahu 'alejhi ve sellem . jahalice
i odvede je kod sebe.
Ensarije su se takmičile ko će ugostiti
Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem
. Svake noći donosili su posude s
hranom. Uvijek su pred vratima bile tri
do četiri.
na vrh
Alijino,
radijallahu 'anhu,
preseljenje u Medinu i priključenje
Poslaniku,
sallallahu 'alejhi ve sellem
Iza njega je Alija ibn Ebu Talib proveo
u Mekki tri dana. Ljudi su kod
Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem
, držali na čuvanju razne vrijednosti,
pa je Alija uspio to sve vratiti
ljudima. Potom se uputio pješke u
Medinu. Sustigao ih je u Kubau, pa i on
odsjede kod Kulsuma ibn el-Hedma.
na vrh
Preseljenje Ehlu-l-bejta,
radijallahu 'anhum,
u Medinu
Kada se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve
sellem . smjestio u Medini poslao je
Zejda ibn Harisa i Ebu Rafi'u u Mekku.
Njih dvojica su doveli u Medinu
Poslanikove kćeri Fatimu i Ummu Kulsum,
majku vjernika Sevdu, Ummu Ejmen i Usamu
ibn Zejda. Abdullah Ebu Bekrov sin je
izašao s njima sa Ebu Bekrovom porodicom
u kojoj su bili: Ummu Rumman, Esma i
Aiša. To je bilo šest mjeseci nakon
Poslanikove hidžre.
na vrh
Suhejbova,
radijallahu 'anhu,
Hidžra
Nakon Poslanika, sallallahu 'alejhi ve
sellem . Suhejb je krenuo za Medinu da
učini Hidžru. Međutim, mušrici su ga
spriječili u tome. On im je ostavio sav
svoj mnogobrojni imetak pa su ga
pustili. Kada je stigao u Medinu i
ispričao Poslaniku, sallallahu 'alejhi
ve sellem , šta mu se dogodilo,
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem .
je rekao:
Ebu Jahja, to je
uspješna trgovina.
Ebu Jahja je Suhejbov nadimak.
na vrh
O potlačenima u Mekki
Mušrici su nekim muslimanima onemogućili
Hidžru. Mučili su ih i iskušavali u
vjeri. U njih se ubrajaju:
-
El-Velid ibn el-Velid;
-
'Ajjaš ibn Ebu Rabi';
-
Hišam ibn el-'As.
Poslanik je molio za njih u namazima i
dovio je protiv Kurejšija nevjernika
koji su ih zarobili. To je osnova za
kunut-dovu. Nakon nekog vremena neki
muslimani su uradili herojsko djelo i
spasili su ih iz mušričkih okova, te su
učinili Hidžru u Medinu.
na vrh
Medinska klima
Dolaskom u Medinu muhadžire je zadesila
briga i tuga zbog napuštanja mjesta u
kojem su odrasli i stasali. Spominjali
su rodni kraj i tugovali za njim. Tugu
za rodnim krajem povećala je medinska
klima koja je bila najzaraznija na
zemlji. Nakon dolaska u Medinu oboljeli
su od groznice i raznih drugih bolesti.
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem .
je zamolio Allaha u dovi:
Allahu moj, omili nam
Medinu kao i Mekku ili više. Učini je
zdravom, blagoslovi medinski saa' i mudd
(mjere za
vaganje) i
prenesi bolest iz nje u El-Džuhfu.
Allah je prihvatio Poslanikovu,
sallallahu 'alejhi ve sellem . dovu te
su muslimani ozdravili i zavoljeli
Medinu.
|
